Glaukom

Preko 100 000 građana Srbije boluje od glaukoma, ali samo polovina njih zna za to. Za drugu polovinu, njih 50 000 glaukom je nevidljiv, zato što oni nisu proveravali stanje svog očnog nerva. Pregled očnog nerva je jednostavan, ali mnogi smatraju da im to nije potrebno bilo zbog toga što nemaju svest o glaukomu ili zato što misle “suviše sam mlad da bih imao glaukom”. Nažalost jedan od 200 ljudi u četrdesetim godinama ima glaukom, broj obolelih raste sa godinama tako da u osamdesetim godinama 1 od osmoro ljudi ima glaukom. Tragična je činjenica da oko 10 % obolelih od glaukoma oslepi tokom života. 

Glaukom predstavlja grupu bolesti koje dovode do progresivnog oštećenja očnog živca sa karakterističnim promenama u izgledu glave očnog živca (ekskavacija PNO) i pojave defekata u vidnom polju.

Glaukom je jedan od vodećih uzroka slepila u svetu i proglašen je od strane Svetske zdravstvene organizacije za prioritetnu bolest.

Procenat obolelih od glaukoma se kreće oko 2,2 % sa stalnom tendencijom porasta. Na primer 2013.g je u svetu bilo oko 60 miliona obolelih od glaukoa da bi 2020 taj broj bio 80 miliona. Očekuje se da će 2040. biti 111,8 miliona obolelih. Ako se uzme u obzir podatak da skoro 10 % obolelih oslepi u toku života podaci su više nego zabrinjavajući. 

Definicija glaukoma je tokom godina pretrpela dosta promena shodno novim saznanjima u ovoj oblasti pa sada povišen očni pritisak više nije deo definicije glaukoma već vodeći faktor rizika za glaukom. Normalne vrednosti očnog pritiska su10-20 mmHg.

Glaukom se može javiti u bilo kom dobu života tj. od samog rođenja pa do kraja života. Na sreću glaukom se kod dece ne javlja tako često ali kad se javi težak je i za dijagnostiku i za lečenje pogotovo u našoj zemlji koja ovom problem nije posvetila potrebnu pažnju. 

Glaukom se može javiti u formi hronične bolesti, što je najčešće ali i u formi akutne bolesti koja predstavlja jedno od najhitnijih i najbolnijih stanja u oftalmologiji i zahteva brzo rešavanje jer upravo ovaj oblik glaukoma najčešće i dovodi do ozbiljnog gubitka vida.

Simptomi akutnog glaukoma su za razliku od hroničnog oblika upečatljivi i veoma vidljivi – prisutan je jak bol u oku i glavi, naglo slabljenje vida, crvenilo i suzenje oka, često je prisutna mučnina, povraćanje i teško opšte stanje pacijenta. Ovi simptomi mogu da zavedu lekara jer liče na druge bolesti, pa pacijent dosta luta dok ne dođe do oftalmologa.

Glaukom je ipak u najvećem procentu (oko 80 %) bolest bez simptoma ili sa malo nespecifičnih simptoma koja nastaje i razvija se postepeno, skoro neprimetno, oštećuje očni nerv i dovodi do postepenih promena u vidnom polju koje za pacijenta takođe mogu biti teško uočljive sve do odmakle faze bolesti kad i sam vid oslabi i to trajno. Ovo su razlozi što se najčešći oblik glaukoma zove i tihi kradljivac vida. Pacijenti tada imaju teškoće u svakodnevnom životu, smetnje u čitanju, gledanju televizije, hodu (česti su padovi i povređivanja) u saobraćaju (i kao pešaci i kao vozači) imaju često utisak da im stvari u kući “nestaju“, jer im postaju slabo vidljive zbog ispada u vidnom polju koje se najčešće ispoljavaju u vidu zasenčenja ili fleka, a na kraju može da se javi i jako suženje vidnog polja ili takozvani “tunelski vid“. Ova vrsta glaukoma je višegodišnja pa i višedecenijska bolets. Pacijenti oboleli od glaukoma su kao maratonci, trče dugu i često i iscrpljujuću trku za očuvanje svog vida.

Glaukom je potrebno prepoznati i na vreme otkriti da bi se što pre započelo lečenje. Hronični glaukom je bolest koja se ne može izlečiti, ali se adekvatnim lečenjem može sačuvati vid, a time i kvalitetan život. Za postavljanje dijagnoze potrebno je obavezno izmeriti očni pritisak i izvršiti pregled očnog dna koji nam omogućava da vidimo očni živac.

Kada se postavi sumnja na glaukom potrebno je da se uradi pregled vidnog polja, takozvano kompjuterizovano vidno polje čime se zaokružuje osnovna dijagnostika glaukoma. Potrebno je takođe pregledati i komorni ugao, debljinu rožnjače (pahimetrija) i uraditi i pregled svetlosnim skenerom (optička koherentna tomografija ili skraćeno OCT) koji nam daje uvid u strukturna oštećenja živca

Nakon postavljene dijagnoze  odlučuje se o načinu lečenja. Za lečenje se najčešće koriste kapi koje u početku lečenja pacijenti revnosno koriste ali kasnije posustaju je je lečenje doživotno i često česti su neželjeni efekti u vidu crvenila, osećaja “peska u očima“ , suvim očima, svrabom. U Srbiji postoji veliki izbor kapi i takvo lečenje je dostupno pacijentima. U razvijenijim zemljama laser je često prvi terapijski izbor a ne kapi jer je to komfornije za pacijenta.

Kod nas je lečenje laserom uglavnom vezano za private ordinacije i klinike a pacijenti o ovome nisu dovoljno informisani. Treba napomenuti i to da je glaukom i “hirurška bolest“ dakle lečenje može biti i operativno. Nažalost uvreženo je mišljenje da je to krajnji izbor pa često pacijent dođe na operaciju u veoma odmaklom stadijumu. Često čak i oftalmolozi pacijenta ne informišu da je operacija glaukoma moguća i poželjna. Možda je razlog tome što je u Srbiji mali broj oftalmologa osposobljen za operacije glaukoma. Bilo koji oblik lečenja da se izabere pacijentu je potrebno objasniti važnost praćenja bolesti: poželjno jer da se bar jednom godišnje specijalista za glaukom odredi stepen progresije bolesti, ciljni pritisak i daje smernice za lečenje. Lečenje glaukoma je iindividualno, personalizovano, a cilj lečenja je da se zaustavi ili uspori progresija bolesti, očuva kvalitet života i spreči ono najgore – slepilo.

Kao i u mnogim drugim bolestima i u glaukomu faktori rizika igraju veliku ulogu. Starenje i genetika su najozbiljniji faktori rizika ali treba uzeti u obzir i dijabetes, kardiovaskularne bolesti (visok ili nizak krvni pritisak, aritmije, povećane masnoće u krvi). Glaukom može da se javi i kao posledica drugih očnih oboljenja, povreda ili operacija na oku, upotrebe lekova kao što su kortikosteroidi, antidepresivi, antipsihotici ili lekovi za lečenje raznih alergija, takozvani antihistaminici kao i lekovi za parkinsonizam.

Svako od nas najviše može sam za sebe da učini redovnim odlascima oftalmologu. Mlađi od 40 godina treba da proveravaju svoje oči na 2-4 godine , od 40-60.g na 2-3 godine a stariji od 60 godina jednom godišnje ili najiše jednom u dve godine. Genetsko opterećenje i postojeći faktori rizika zahtevaju i češće provere.

Prim. Dr Lidija Magarašević, oftalmolog- glaukomatolog